Utisci za decembar 2018.

“Veoma prijatno osoblje. Apartmanom smo oduševljeni! Hvala za nezaboravnu i najlepšu noć sa mojim dragim!”  – Marko i Tamara

“Sve je bilo divno, nosimo samo lepe utiske! Vidimo se opet ponovo!”  – Dušan i Ana

“Želim da nosim ovu knjigu utisaka, da je čitam kada mi je loše :)”  – N.N.

“Prijatan ambijent, a još prijatnije osoblje. Preporučićemo Vas svima! Vidimo se ponovo!” – Nemanja

“Apartman koji nudi više od ostalih… Beg od stvarnosti, ali na kratko. :) Uživali smo!” – Sandra i Marko

“Dobri naši domaćini, hvala vam na ljubaznosti, gostoprimstvu i ovom lijepom kutku za odmor. Doćemo i drugi put.” – Nešo, Goran, Lav, Ljubo – Pljevlja

“Amazing experience! So luxurious. I an out of breath.” – Sofia, Greece

“Božanstveno! Nisam sigurna da li je lepše, komfornije ili čistije, ali sam sigurna da ćemo se RADO VRATITI! 5* je malo, ovaj ambijent zaslužuje mnogo više! Hvala još jednom na pruženom užitku!!! Savršeno!” – Aca i Sanja

Utisci za novembar 2018.

“Hvala na svemu, divni ste!”   – Marijana i Miloš

“Super ste! Ocena 10!”   – B. i G.

“Divni ste, najbolji!”   – Olja i Petar

“Dragi dobri ljudi, hvala vam na ljubaznosti! Ovde nam je bilo divno i opustili smo se. Sigurno ćemo ponovo doći…”   – Tijana i Bogdan

“Bilo je lijepo, hvala! Thanks for everything, it was lovely! :)”   – N.A.

“Vrlo ste gostoprimljivi!”   – Anđela

“Sviđaju mi se slike na zidu”   – Strahinja

“Hvala Vam na lepom odmoru!”   – Mirko i Marija

Utisci za oktobar 2018.

“Apartman je strava!”  – Tijana

“Sve pohvale! Apartman je odličan!”

“Bravo!! Nema dalje. Doći ćemo opet!”  – A. i V.

“Odlično! Đakuzi je vrhunski! Jedino saunu nismo probali.”  –  Vukoman

“Predivan ambijent, usluga i smeštaj!”  – Frane

“Fantastično zdanje, fenomenalan apartman, ljubazni domaćin! Vidimo se opet.”   –  Luka

“Vraćamo se i prije nego što ste mislili! :) Pozdrav!”  – Krešimir

“Predivno je… oduševljeni smo! Pravi mali raj, čista desetka! Vidimo se opet!”  – Jelena

“Sve je bilo super, vidimo se opet!”  –  Lazar i Maja

“Sve pohvale! Gazda je veoma ljubazan!”  – N. i N.

“Odlična usluga, stan na nivou… (ocena: 10/10) , domaćin i izuzetno prijatni ljudi, dodatni razlog za povratak u Bg!”  –  N.B.

 

Utisci za septembar 2018.

“Još jedno veče za nas i još jedna poruka za Vas :) Treća godina kako smo ovde.. Za 3 godine, naši životi su se promenili, ali Vi i Vaša ljubaznost nisu! Hvala Vam na tome! Listam ovu knjigu utisaka unazad, i samo reči hvale! Svetski poznati, a naši. :) Iako je ovo veče tek počelo, ja se već nadam sledećem druženju… Nazdravljamo u ime nas, naše ljubavi i daljem druženju sa Vama, i godinama koje predstoje! <3”  – Jovana i Bojan

“Bilo je prelepo! Apartman je divan! Vidimo se opet uskoro.”  – Milica i Mladen

“Savršena nedelja u savršenom spa apartmanu, sa savršenom osobom!”  – B.A.

“Zahvaljujemo se na divnom poklonu! Bilo nam je prelepo! Hvala!”  – Kaća i Aske

“Bilo nam je jako lijepo! Ispričavamo se radi buke, dolazimo opet! Puno pozdrava iz Hrvatske!”

“Hvala Vam na svemu, bilo je izvrsno!”  – Danilo i Jelena

“Hvala Vam puno! Divan ambijent! Maserka je fenomenalna, za svaku preporuku! Divno veče za desetogodišnjicu braka! <3”  -Sanja i Milan

 

Tura Beograd ispod Beograda

Pomalo  zavidim strancima i putnicima namernicima na tome kako se dobro provedu u našem gradu. Sve im je novo i zanimljivo. Mi koji smo rođeni ili odrasli u Beogradu, na njega smo se navikli, pa ga ne gledamo radoznalim očima turiste. Pitala sam se da li će mi tura Beograd ispod Beograda biti zanimljiva. Najavljena kao „obilazak gradskih tajni silaženjem u istorijsko srce grada“ zvučala je dobro. Drugačije nego uobičajeni obilasci. Ostalo mi je da se uverim da li je zaista tako.

I kao što je za svako putovanje važno biti u dobrom društvu, tako smo i za ovo putovanje kroz vreme imali nesvakidašnjeg saputnika, Zorana Nikolića, književnika i novinara, istraživača istorije Beograda. Zoran decenijama sakuplja priče i anegdote vezane za istoriju grada iz poznatih ali i manje poznatih izvora. Od svega što nam je sa žarom dočarao svojim  izvanrednim pripovedačkim talentom možda je najjači  utisak na mene ostavio detalj koji se odnosi na najstariju prošlost. Ali, taj deo priče nam je otkrio na samom kraju.

U suton zimskog dana pridružila sam se maloj i sjajno raspoloženoj grupi, spremnoj za turu Beograd ispod Beograda koja se okupila  kraj Spomenika zahvalnosti Francuskoj.

 

VOJNI BUNKER

Prvo zaustavljanje, pred prvo silaženje u tajni vojni bunker, poklopilo se sa sumrakom. Stajali smo kraj brdašceta, koje u sebi krije nekada strogo čuvanu državnu tajnu, a pred nama se pružala panorama grada s druge obale Save i Dunava. Daleko u daljini, vatrena kugla u koju se pretvorilo zimsko sunce uranjala je u sivoplave obrise novobeogradskih solitera. Mrak je naglo padao, postajalo je hladnije, pa nekako i tajanstvenije. Baš na ovom uzvišenju, priča Zoran, stajao je jednom i Sulejman Veličanstveni osmatrajući horizont. O čemu li je razmišljao? Kako se osećao zagledan u daljinu? Zašto je baš ovo uzvišenje nazvao “brdo za razmišljanje”? Zagolicao nam je maštu.

IMG_20181020_145718

Sem istorijskih zanimljivosti iz doba Turaka, Rimljana i novije istorije, Zoran nam je prepričavao mnogobrojne anegdote sakupljene s različitih strana a neke od njih nastale su upravo na ovakvim turama. Dešavalo se da neko od članova grupe za obilazak na zanimljiv način povezan sa događajima o kojima se govori. Došlo je i vreme za silazak. Otvorila su se malena vrata koja su dugo bila sakrivena od radoznalih pogleda, te smo počeli da se spuštamo strmim stepenicama u tajne hodnike i prostorije.

Za klaustrofobične ljude kao što sam ja, možda i nije najprijatnije mesto na svetu. Ali, preživela sam. Vazduh je nekako čudan i ustajao, a posebnu jezu izaziva prostorija ne veća od dva kvadrata sa dva rama od nekadašnjih kreveta na sprat gde su spavali i boravili vojnici na tajnom zadatku, potpuno izolovani od spoljnog sveta. „Koliko dugo živim ovde, a nisam znao da ovo postoji“, prokomentarisali su mnogi. Po izlasku, nije nam trebalo dugo da stignemo do našeg narednog punkta -Rimskog bunara.

vojni bunker

RIMSKI BUNAR

Jednom sam kao dete obišla Rimski bunar pre nego što je bio zatvoren na duži niz godina. Radovala sam se ponovnom silasku, pored ostalog jer me podsetio na tu epizodu iz svog detinjstva ali i na Hičkokove crno -bele filmove koje smo obožavali i kojih smo se naravno, plašili. Naime, slavni režiser je prilikom posete Beogradu obišao i Rimski bunar i zaključio da je „inspirativan“. U to doba, Hičkokova opaska bila je već opšte poznata pa je nas decu zanimalo da osetimo malu dozu strave kao da smo za trenutak u nekom njegovom filmu. Ne mogu da se setim da li su tada postojale rešetke na otvoru bunara, ali mobilni telefoni svakako, ne. Iz straha da telefon nekome ne upadne u bunar jer su rešetke prilično krupne, čini mi se da se niko sem mene nije naginjao da slika, ali eto, nisam odolela iskušenju da zabeležim kako izgleda iz mog subjektivnog ugla. rimski bunar

Kao da želi da ilustruje Zoranove reči da je svaka tura bar malo drugačija, po izlasku iz Rimskog bunara dočekao nas je čuvar da nam saopšti da iz nepoznatog razloga u Barutani nema struje. Čekao nas je obilazak bez osvetljenja, sa svetlima mobilnih telefona kao sa nekim modernističkim bakljama. Živahno smo prihvatili nove uslove, kao da smo jedva dočekali draži nepredviđenih detalja. No, prvo je trebalo da se spustimo kamenim stepenicama, koje, možda je suvišno reći, nisu za cipele na štiklu. Pomislila sam da treba izbegavati i kad se nahvata led, jer je verovatno jako klizavo.

 

BARUTANA

Barutanu je zaista dragoceno obići zbog vrednih eksponata iz doba Rimljana, ali i ranog hrišćanskog perioda. Eksponati pronađeni na različitim lokacijama po Beogradu, nekadašnjem Singidunumu, delovi su nekašnjih grobova i sarkofaga. Svako opaža iz perspektive onoga što njega zanima, te sam ja sa naročitom pažnjom proučavala oblike slova isklesanih pre skoro dve hiljade godina a koja u gotovo neizmenjenom obliku koristimo i dan danas kada odaberemo font Times New Roman. I na ovom mestu bilo je zanimljivih priča koje odslikavaju duh Beograda i Beograđana, i kako je vreme proticalo postajali smo sve ponosniji na svoj grad. Bilo je i dosta smeha jer se Zoran trudio da nas osveži šaljivim anegdotama. Da nismo pogledali na sat, ne bismo ni primetili koliko je vremena prošlo.

Čekala nas je priča o beogradskim lagumima i šetnja do jednog od njih. Tu smo bili ugošćeni čašom vina u autentičnom ambijentu a bogami imali smo prilike i da malo odmorimo noge.

barutana

Par minuta ranije, dok smo se sa tvrđave spuštali prema obali Save, Zoran nam je skrenuo pažnju na stene koje se sa sa Kalemegdanske tvrđave spuštaju prema reci. U njima su pronađeni  fosilni ostaci koji pored ostalog dokazuju, da su nekada davno u te stene udarali talasi Panonskog mora. Uz malo mašte probala sam sebi da dočaram kako je to izgledalo. Iz tako udaljenje vremenske perspektive, osvajanja i ratovi, rušenja i obnavljanja, pa i naše moderno doba deluju tako sićušni i kratkotrajni.  Nekako u tim mislima o prolaznosti, nazdravili smo u polumračnom lagumu, u ime ovog našeg kratkog ali vrednog boravka i života u Beogradu.